Svemir njihove brodove su izgradili monasi na planini Atos, mnogi kažu, i Tarsanas.
Prostor koji je decenijama stvarao sopstvenu legendu pljačkajući mora Chalkidiki i Peloponnese još uvek jedinstvenim drvenim ribarenjem.
Sećam se Barbe Mocho, Campourisa, koji je bio « arheolog » užasne arapske vodeće ličnosti, imao je Georgeovog kuvara, sina, a njegov prvi kuvar, Janis, bio je « neumoran alat » kao vojnici koji su zauzeli zastavu u borbi, a zatim su ga pratili vojnici sa leđa.
Veliki Blagata i koji nisu prošli kroz Barba Mosu brodogradilište “The Win Kanatas, Polies Cassandrinos ”.
Sećam se da su ih juče spaljivali i učili me prvim mitovima dok sam postavljao testere, što znači da su potpuno ništa ne posumnjali u ono što će se desiti.
Ceo dan zajedno sa mojim bratom Džordžom, današnjim Janis Kampučeom, lutali smo od vodopada do vrpce, od vrpce do daske, od daske do mučenja. Još uvek osećam miris naduvenog drveta negde u mom mozgu kao i nezaustavljive zvukove mašina koje su do 12: 30 radile nezaustavljivo.
Pauza. Vreme je za uspostavljenu "Evropu govorimo" paradajz od jabuke, pravi, feta, turnir, anesteziju... u džungli i jedan, ali jedan, "tako da se ne može iseći prst" zmaj za dezinfekciju pilom koju su udisali ceo dan.
Veliki galebovi timovi... Realiraju na pauzi i ono što ne čuješ, od tračeva do najboljih anegdota.
Obično začinjeno, jer je bilo puno pejzaža, pa su za geta pričali uglavnom. Iako su dominirali muškarci, najznačajniji oblik je bila tetka Marija.
Specijalizacija podmornica (sa smrznutom vodom i vanilijom) i grčke kafe. Spremala je ručak za Archimagne i njeno dvoje dece i odgajala radnike kada je bila malo zaboravljena. Nevaljala tetka Meri, ali kao da se skrivala naopako...
Sećam se priča posle pauze za ručak i dosta žvakaće žvake i onda vina svaki put puzanje neke vrste. Muzika, ples na ulazu u dvorište pored starog naslednika kojeg sam obesio i napravio Tarzana kako sam ga video. Tamo na ulazu u brodogradilište danas Arsana da jede, pije i crta do kasno noću bez ikakvog truda, ali čak i bez ičijeg uznemiravanja.
Turizam se još nije pojavio, tako da je bučno brodogradilište moglo da urla do 1992. godine kada je glavni prekidač pao … Turizam … Igra završena … Promena nosa i restoran Arsanas je rođen 1996. godine.
Tako sam dodeljen da nastavim legendarnu priču o Barbi Mochu i njegovim sinovima, ali malo ukusnije...
Dođite posle prevoda na glavnoj temi i idemo da odustanemo od ukusa inspirisanog putovanjima i ljubavlju...
Da slušamo fine muzičare koji će nam donositi uspomene i suze, da vidimo lepe zalaske sunca, da se opustimo i da se zabavimo, jer, pre svega, restoran je zabava.
Završavam sa kafićem Starešine, mog gospodara Kerameje da da nije tako ne bih bio Arsanas.
"Teže je jesti nego kuhati."
Michael Delethanasis
